©2018 Учебные документы
Рады что Вы стали частью нашего образовательного сообщества.

28 APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM - Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu


28



APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM



nata u urgentnoj medicini, medicinsko osoblje

slu ž be ima kontinuirane vežbe i obuku u pri-

meni mera KPCR. Ovakav vid obuke organizu-

je se u ok viru službe po planu za tekuću godinu.

Edu ka cija zaposlenih obavlja se u Kabinetu za

edu ka ciju, koji je deo Službe za prijem i zbrin-

javanje urgentnih stanja, tako da je moguće uve -

ž ba vanje zaposlenih u bilo koje vreme. Kabinet

je op remljen lutkom za simulaciju, na kojoj pos-

toji mogućnost uvežbavanja svih medicinskih

me ra koje se primenjuju u toku KCPR, najnovi-

jim algoritmima za reanimaciju Resuscitacionog

sa ve ta Srbije (po preporukama ERC-a), proto -

kolima za rad u urgentnoj službi i preporučenim

vo 

di 


či 

ma dobre kliničke prakse. U službi se

vodi evidencija o prisustvu na vežbama koju

ove rava načelnik službe i glavni tehničar službe. 

Najčešći razlog za primenu reanimacionih

me  ra bio je srčani zastoj (asistolija, ventrikular-

na fibrilacija i tahikardija) sa 47,23% ućestalosti

dok su respiratorna insuficijencija i cerebro i ka -

r diovaskularna  insuficijencija  za  trećinu,  br o j ča -

no i procentualno manji. Kod visokog procenta

pa 

cijenata (86%) sa srčanim zastojem, nakon



preduzetih mera kardiopulmonalne reanimacije,

došlo je do povratka spontane cirkulacije, ali i

po red toga, kod 14,30% došlo je do smrtnog is -

ho da unutar sat vremena od primenjene reani-

macije, a kod 30,21% došlo je do smrtnog isho-

da unutar 24 sata od preduzetih mera reanimaci-

je. 

Razlozi ovako visokog procenta smrtnosti,



na kon preduzetih mera reanimacije i povratka

sp 


ntane cirkulacije, prevazilaze postavljene

ciljeve ovog rada, ali ih svakako treba tražiti u

pro 


gresivnoj evoluciji primarnog patološkog

supstrata koji je doveo do akutnog kardiopul-

monalnog zastoja. 

Smatramo da je stabilizacija vitalnih parame -

ta ra 24 sata nakon primenjene kardiopulmo na l -

ne reanimacije kod 45,50% pacijenata zado vo -

lja vajući rezultat, s obzirom na uticaj brojnih ne -

gativnih prehospitalnih parametara koji se mogu

smatrati razlogom visokog procenta smrtnosti

pa cijenata i nakon zadovoljavajuće visokog pro-

centa uspešnih kardiopulmonalnih osnovnih, uz -

na predovalih reanimacionih procedura koje su

pre duzimane kod svih pacijenata, kada je to bilo

indikovano kao i defibrilacije srca primenjene

kod 78% pacijenata. Generalno posmatrano, sm -

r tni ishod kod 0,47% pacijenata od ukupnog br -

o ja pregledanih u službi se nalazi u literaturnim

vrednostima. Analiza broja i kliničkih dijagnoza

preminulih pacijenata u službi pokazuje da je

vrlo mali procenat smrtnih ishoda u odnosu na

broj pregledanih pacijenata, što govori o dobroj

organizovanosti rada službe i obučenosti osobl-

ja u primeni mera kardiopulmonalne reanimaci-

je u bolničkim uslovima. Ovi se rezultati bazira-

ju i na dobroj opremljenosti službe potrebnim

me 


dicinskim aparatima za pružanje urgentno

me 


dicinskog lečenja pacijenata i kontinuirane

edukacije osoblja koje radi u službi u primeni

mera reanimacije. 

Ono što smatramo jednim od bitnih razloga

za povećanu smrtnost kod reanimiranih pacije-

nata, kao i razlogom loših krajnjih rezultata le -

če nja pacijenata kod kojih je primenjena kardi o -

pu lmonalna reanimacija u službi je nedovoljan

broj primenjenih reanimacionih procedura u

pre hospitalnom delu: 4,55% endotrahealnih in -

tu bacija u odnosu na 100% primenjenih u slu ž -

bi, 7,8% EKG monitoringa, 4,8% defibrilacija,

2,38% mehaničkih ventilacija i td. Smatramo da

bi se smanjio broj preminulih pacijenata i po bo -

lj šao pozitivan ishod reanimacije, potrebno je da

se u prehospitalnim uslovima, blagovremeno

pri stupi primeni reanimacionih mera kod vitalno

ugroženih pacijenata, jer je vreme koje se u tom

periodu izgubi trajno nenadoknadivo i pored pri -

mene svih raspoloživih mera urgentnog lečenja

kritično obolelog ili akutno traumatizovanog pa -

cijenta u Službi za prijem i zbrinjavanje urgent-

nih stanja Opšte bolnice u Leskovcu. Ovi podaci

ukazuju na neophodnost edukacije medicinskog

osoblja koje radi u ovoj oblasti zdravstvene zaš -

ti te (prehospitalno i hospitalno) i laika, u prime -

ni reanimacionih mera. Ovo jesu i preporuke

ERC-a, jer ishod srčanog zastoja i mera kardi o -

pul monalne reanimacije zavise oo impleme n ta -

cije smernica i njihovoj pravovremenoj primeni. 

Najteža komplikacija srčanog zastoja je oš te -

će nje funkcije centralnog nervnog sistema. To

oš tećenje je neminovno u manjoj ili većoj meri

29



APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM



Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

kod svih bolesnika koji su doživeli srčani zastoj

i mere reanimacije imaju za cilj, pored  uspo sta -

v  lj  anja normalne srčane akcije, i prevenciju ve -

ćeg oštećenja mozga. Procena tog oštećenja je

os no v ni kriterijum o stepenu i obimu kardiopul-

mo  nal ne reanimacije, pa se može reći da se is -

hod re a nimacije procenjuje na osnovu kvaliteta

kasnijeg života, sa aspekta funkcionisanja cen-

tral nog nervnog sistema. Podaci iz literture gov-

ore da 10-30% pacijenata nakon reanimacije

ima trajno oštećenje mo z ga, a manje od 10% bo -

le s ni ka nakon reanima ci je je otpušteno iz bolni -

ce bez značajnih neuroloških deficita. Ako je

KCPR započeta unutar 4 min od srčanog zasto-

ja i uspostavljena je spo n tana cirkulacija, oko

40% bolesnika je ot pu š te no iz bolnice bez zna -

ča jnijih neuroliških deficita. 

Neurološki status bolesnika koji je ostvaren

nakon reanimacije, CPC vrednost, stepen 1, evi-

 de ntiran je kod 83 (19,76%) pacijenta službe,

koji su nakon stabilizacije vitalnih parametara

otpušteni iz bolnice. Kod 52 (12.38%) bolesni-

ka, evidentiran je stepen 2 i smatra se dobrim

neurološkim ishodom nakon kardiopulmonalne

reanimacije. Stepen 3, 4 i 5 po CPC skali, kod

ne uroloških bolesnika, koji se smatra lošim is -

hodom, konstatovan kod preko 66% reanimi-

ranih pacijenata u službi, značajno doprinosi lo -

šim rezultatima lečenja ove grupe pacijenata

kod kojih je na prijemu u službu primenjena kar-

diopulmonalna reanimacija, ali ne utiče i zna čaj -

no na kvalitet preduzetih reanimacionim mera s

obzirom da je lečenje ovih pacijenata, nakon pri-

marnog zbrinjavanja u službi, nastavljano u je -

di nicama intenzivne nege službi bolnice ( ko ro -

na rna jedinica, neurološki šok, jedinica intenzi -

v ne nege opšte hirurgije). 

Zaključak

Prikazana učestalost kardiopulmonalnih re a -

ni macija pacijenata primljenih u službi u dvogo -

di šnjem periodu, kako u kvalitativnom, tako i u

kva ntitativnom pogledu kreće se u okvirima koji

se bitno ne razlikuju od onih koji su dati u liter-

a turi. 

Visok stepen razlike u primeni mera kardi o -

pu lmonalne reanimacije u prehospitalnom i hos-

pi talnom delu može se smatrati jednim od bitnih

razloga povećanog procenta smrtnosti pacijena-

ta u prvom satu kao i unutar prva 24 sata nakon

prijema u bolnicu, čak i nakon visokog procenta

uspeha kardiopulmonalne reanimacije i po vra -

ća ja cirkulacije neposredno nakon prijema paci-

jenata u službu. Ovakav zaključak nameće i po -

rebu preduzimanja odgovarajućih organiza-



cionih, edukacionih, ali i logističkih mera na ni -

vou okruga koji gravitira leskovačkoj bolnici. 

Kontinuirana edukacija i stručnost lekara i

oso blja službe, svakako su bitan razlog za zna -

čajan uspeh preduzetih, neposrednih, mera kar-

diopulmonalne reanimacije kod svih patoloških

stanja koja su dovela do ugrožavanja vitalnih

parametara doveženih pacijenata u službu. 

Ishod srčanog zastoja i mera kardiopulmo na -

l ne reanimacije zavisi o implementaciji preporu-

ka za kardiopulmonalnu reanimaciju Evropskog

resuscitacionog saveta (ERC) i njihovom pra vo -

vre menom  primenom. 

Literatura

1.  Pavlović A. Kardio Pulmonalno Cerebralna Re a ni ma -

ci ja, 2007, Obeležja, Beograd; 1-27:160-181. 

2. Vučović D. Intenzivna terapija, 1998, Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 73-114. 

3.  Zheng ZJ, Croft JB, GilesWH, Mensah GA. Sudden

cardiac death in the United States, 1989 to 1998.

Circulation 2001;104:2158-63. 

4. Atwood C, Eisenberg MS, Herlitz J, Rea TD.

Incidence of EMS-treated out-of-hospital cardiac

arrest in Europe. Resuscitation 2005;67:75-80. 

5.  Iwami T, Nichol G, Hiraide A, Hayashi Y, Nishiuchi T,

Kajino K et al. Continuous improvements in ’’cahin of

survival’’ increasedsurvival after out-of-hospital car-

diac arrest: a large-scale population-based study.

Circulation 2009;119:728-34. 

6.  Jacobs I, Nadkarni V, Bahr J, Berg RA, Billi JE,

Bossaert L et al. cardiac arrest and Cardiopulmonary

Resuscitation Outcome Reports Update and Simpli -

fication of the Utstein Templates for Resuscitation

Registries A Statement for Healthcare Professionals

From a Task force of the Internationla Liaison Co -

mmitee on Resuscitation (American Heart Asso ci ta -

tion, European Resuscitation Council, Australian Re -

suscitation Council, New Zeland Resuscitation Co 

-

uncil, Heart and Stroke Foundation of Canada, In ter



American Heart Foundation, Resuscitation Councils

of South Africa). Circulatin 2004;110:3385-97. 

7. Agarwal DA, Hess EP, Atkinson EJ, White RD.

Ventricular fibrillation in Rochester, Minnesota: expe-

ri ence over 18 years. Resuscitation 2009;80:1253-8. 

8.  Deakin CD, Nolan JP, Soar J, Sunde K, Koster RW,

Smith GB et al. European Resuscitation Council

januar-mart/2014. 

Vol. 12 - Broj 1

30



APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM



Guidlines for Resuscitation 2010, Section 4. Adult

Advanced Life Support. Resuscitation 2010;81:1305-

52. 

9.  Smith GB. In-hospital cardiac arrest: is it time for an



in-hospital ’chain of prevention’? Resuscitation

2010;81:1209-11. 

10.  Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaert

LL, Deakin C, et al. European Resuscitation Council

Guidlines for Resuscitation 2010 Section 1. Executive

summary. Resuscitation 2010;81(10):1219-76. 

11.  Koster RW, Baubin MA, Boassert LL, Caballero A,

Cassan P, Castren M, et al. European Resuscitation

Council Guidlines for Resuscitation 2010 Section 2.

Adult basic life support and use of automated external

defibrillators. Resussitation 2010;81(10):1277-92. 

12.  Deakin CD, Nolan JP, Soar J, Sunde K, Koster RW,

Smith GB, et al. European Resuscitation Council

Guidlines for Resuscitation 2010 Section 4. Adut

advanced life support. Resuscitation 2010;81(10):

1305-52. 

13.  Cummnis R, Chamberlain D, Hazinski MF, Nadkarni

V, Kloeck W, Kramer E et al. Recommended

Guidelines for Reviewing, Reporting, and Conducting

Research on In-Hospital Resuscitation: The In-

Hospital ’’Utstein-style’’, A Statement for Healthcare

Professionals From the American Heart Association,

the European Resusctitation Council, the Heart and

Stroke Foundation of Canada, the Australian Re 

su 

-

sctitation Council, and the Resusctitation Council of



So uthern Africa. Circulation 1997;95:2213-39. 

14. Nolan JP, Laver SR, Welch CA, Harrison DA, Gupta

V, Rowan K. Outcome following admission to UK

intensive care units after cardiac arrest: a secondary

analysis of the ICNARC Case Mix Programme Da ta -

base. Anaesthesia 2007;62(12):1207-16.



31



APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM



Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

32

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM



Uvod

Zavisnost od droga je stanje periodične ili

hro nične intoksikacije prirodnim ili sintetskim

drogama. Zavisnost karakteriše-snažna želja, tj.

neodooljiva potreba za nabavljanjem i konzu-

ma 


cijom droge, tendencija povećavanja unete

ko ličine droge, tj. povećanje tolerancije na dro -

gu, fizička i/ili psihička zavisnost, štetne po sle -

di ce po zdravlje konzumenta i poremećaj u druš -

tve nom i socijalnom funkcionisanju.

1

Habituacija 

(psihička zavisnost)  je intenzi -

v na želja, a poneka i nesavladiva potreba za dro-

gom bez znakova psihičke i fizičke zavisnosti i

bez većih posledica po okolinu. 

Adikcija 

(fizi č -

PSIHIJATRIJSKO PRAVNI I SOCIJALNI APSPEKTI 



U TRETMANU OPIJATSKIH ZAVISNIKA 



KROZ PRIKAZ SOPSTVENOG UZORKA



Tatjana Jovanović

Služba za psihijatriju, Opšta bolnica Leskovac



Adresa autora: Mr sci med. 

Tatjana Jovanović

, spec. psihijatri-

je, Opšta bolnica Leskovac, Služba za psihijatriju 

SAŽETAK

Sažetak: Inicirajući korak u tretmanu opijatskog zavis-

nika preduzima se od strane konzumenta, što je najređi

slučaj, porodice-ukoliko nije bila destruktuirana pre pojave

adikcije, te je preživela destabilizaciju i funkcionalno je

oču  vana, ali i kroz pravni okvir, sprovođenjem propisane

za  konske regulative. Povezanost droge i kriminala pred-

met je multidisciplinarnih studija obzirom da je kriminal

naj drastičnija forma amoralnog ponašanja, a veza između

zlo upotrebe psihoaktivnih supstanci i nasilja je sve veći

iza zov za stručnjake raznih profila. Rad se bavi sociode-

mo grafskim prikazom dve grupe ispitanika. Onih koji su

došli dobrovoljno na lečenje i onih koji su sankcionisani od

strane društva zbog kriminalnih aktivnosti i nad kojima se

sprovodi mera medicinskog karaktera u našoj ustanovi. U

radu će biti prezentovano sopstveno istraživanje sa ciljem

prikaza postojanja kauzalne veze između godina početka,

intenziteta i dužine uzimanja heroina i kriminalnih aktiv -

nosti. Takođe će biti prezentovan i forenzički profil lica ko -

ja su lečena u Službi za psihijatriju nakon završetka sud-

skog procesa i izricanja mere obaveznog psihijatrijskog

le čenja na slobodi.Cilj je prikazati povezanost modela ko -

riš ćenja opijata sa modelom kriminogenih aktivnosti. Uzo -

rak je obuhvatio 60 opijatskih zavisnika u dva terapijska

modaliteta-terapijski tretman duževremenog održavanja

na metadonu i terapijski tretman opijatskim blokatorom

Na lorexom, i drugu grupu od 30 ispitanika koji su takođe

opijatski zavisnici i nad kojima se sporovodi mera bezbed-

nosti medicinskog karaktera. Istraživanje je obavljeno u

Službi za psihijatriju Opšte bolnice u Leskovcu. Studija je

dizajnirana po retrospektivnom modelu i obuhvata uzorak

prikupljen u periodu od 1. 1. 2011 - 1. 1. 2014. godine, sa

ele mentima komparativne analize pojedinih sociodemo 

-

graf skih varijabli prikazanih grupa opijatskih zavisnika.



Ključne reči: sudska psihijatrija, socijalni i pravni

aspekt.


SUMMARY

Initiating step in opiate addict’s treatment is undertak-

en by a consumer, which is the rarest case, then, by the

family - but only if the family was not destructive be fo re

the appearance of addiction, that it survived the de sta bi-

lization and that it is functionally preserved, and also th ro -

u gh the legal framework by implementation of the is su ed

le gal regulative. The connection between the drug and cri -

mi nal is the subject of multidisciplinary studies sin ce the

cri minal is the most drastic form of amoral behavior, and

the connection between misuse of psychoactive substa n -

c es and violence is the increasing challenge for pro fessi -

o nals of different profiles. This research is about so cio-de -

mo graphic view of two groups of examinees: tho se who

vo luntarily came to the treatment and those who we re sa -

n ctioned by the society because of the criminal ac tivities

and on whom the measure of medical character is done in

our facility. In this paper the own research will be present-

ed with the aim of showing the existence of ca u sal conne -

c tion between the year of start, intensity and the length of

us ing heroin and criminal activities. Forensic pr ofile of pe -

o ple who are treated in the service of psychia try after the

tri al had been finished and mandatory measu res of psych -

i atric treatment are passed at large will be pre sented as

we ll. The aim is to show the connection be t ween the mo -

del of consuming the opiates and the model of criminal ac -

ti vities. The sample includes 60 opiate ad di c ts in two ther-

ap eutic modalities - therapy treatment of lo ng-te rm suste -

n tion on methadone and therapy treatment with opiate bl -

o cker Nalorex, and the second group of 30 ex aminees

who are opiate addicts too, and on whom the me dical me -

a sure of safety is done. The research is done in the servi -

ce of psychiatry in General Hospital in Les ko vac. The st -

u dy is designed according to the retrospective mo del and

it includes the samples collected from 1st, Ja nu ary, 2011

to 1st, January, 2014, with the elements of comparative

analysis of certain socio-demographic variables of shown

groups of opiate addicts.

Key words: Forensic psychiatry, legal and social aspects.

ka zavisnost)  podrazumeva po javu apstinencija -

l ne krize kada se smanji ko li čina unete droge ili

se ukine njeno unošenje. U odnosu na 

fenome-



nologiju 

sledeći su tipovi konzumacije PAS:

• akutna intoksikacija,

• problemsko, odnosno rizično uzimanje droga

ili narkofilija,

• štetna upotreba droga ili abusus,

• zavisnost od droga u kontinuitetu ili kao dip-

somanija.

Zloupotreba PAS koja se opisuje kao životni

stil pojedinca i lična odluka o rizičnom pona ša -

nju i pri tom ne zadovoljava kriterijume o abu -

su su i zavisnosti, tretira se kao aktuelna životna

problematika koja može, ali ne mora da utiče na

zdravstveno stanje konzumenta.

2

Kod štetne



upo  trebe, ili abususa, postoji slaganje u delu da

se radi o upotrebi PAS jedanput mesečno, ili vi -

še pu ta u toku godine i da ona dovodi do zd rav -

stvene problematike poput gastritisa, hepatitisa,

depresivnih epizoda, psihotičnih epizoda, am ne -

zi 


ja, ali su stavovi o društvenim posledicama

ova kve upotrebe različiti. DSM IV klasifikacija

(Diagnosis and Statisical Manual of Mental Di -

so rders, DSM-IV, Fourth Edition), govori o abu -

su su kao o klinički značajnim oštećenjima koja

dovode do socijalnih i interpersonalnih proble-

ma izazvanih prekomernom upotrebom PAS.

3

Sa stanovišta srpske psihijatrije, ova upotreba



do 

vodi do zdravstvenih, socijalnih, bračnih i

eko 

nomskih problema izazvanih upotrebom



PAS. 

MKB X klasifikacija propisuje da se dijagno -

za sindroma zavisnosti postavlja na osnovu bi -

he jvioralnih, kognitivnih i fizioloških fenomena

koji su u funkciji kriterijuma od kojih najmanje

tri mora biti manifestovano i to su:

1.  jaka i uporna želja ili osećaj prinude - kogni-

tivni fenomen,

2.  otežana kontrola nad ponašanjem oko uzima -

nja PAS u smislu početka, završetka ili ko li -

či ne - bihejvioralni fenomen,

3.  apstinencijalni sindrom nakon smanjenja ko -

li čine ili prestanka uzimanja PAS i ponovna

upotreba PAS da bi se olakšali ili izbegli ap -

sti nencijalni simptomi - fiziološki fenomen,

4.  porast toleranacije - fiziološki fenomen,

5. progresivno zanemarivanje alternativnih za -

do voljstava - bihejvioralni fenomen,

6.  nastavlja se sa upotrebom PAS uprkos sazna -

nju o neposrednim štetnim posledicama po

zd  ravlje - kognitivni fenomen.

Pravni aspekti zavisnosti od droga 

Krivičnim zakonom Republike Srbije pro pi -

sa na su dva krivična dela, kojim se pruža kri vi -

č no-pravna zaštita ljudi od ugrožavanja zlo upo -

tre bom korišćenja opojnih droga. To su:

1.  Neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje

u promet opojnih droga - član 246,

2.  Omogućavanje uživanja opojnih droga - član

247.

4

Praksa pokazuje da su izvršioci krivičnog de -



la iz člana 246. KZ Srbije iznudjeni delikventi.

Maloletnik koji je samo probao drogu ili je već

ra 

zvio toksikomansku zavisnost, sa sticanjem



pu  noletstva i dalje nastavlja sa zloupotrebom jer

je žudnja sve jača. U okolnostima materijalnog

osiromašenja konzumenta, usled redovnog na -

mi rivanja naraslih potreba za opijatom, sledeći

izvori prihoda nalaze se samo vršenjem imovin-

skog kriminala. U lancu organizovanog krimi-

na la, pomenuta lica nemaju poverenje šefova or -

ga nizovanih kriminalnih grupa, pa postaju dileri

malih količina droga, koje su najčešće pakovane

u jednokratne narkomanske doze. Tokom hap še -

nja, ova vrsta iznudjenih delikvenata pravda po -

se 


dovanje droge ličnom upotrebom. Pri tom,

sam dilerski posao ovim licima se naplaćuje

dro g om koju potom konzumiraju. U sferi krimi-

nala, aktivnost kojom se bave itekako je zna čaj -

na, obzirom da upravo oni drogu isporučuju di -

rek tnim  potrošačima.

5

Istraživanje S. Rado sav -



lje  vića, na uzorku od 100 lečenih zavisnika u

KPD bolnici u Beogradu, kojima je izrečena

me  ra bezbednosti obaveznog lečenja narkoma -

na, njih 27% počinilo je upravo krivično dela iz

čl. 246. KZ Srbije, što je značajan udeo u ukup-

nom kriminalu koji vrše zavisnici. 


?


6conclusions---doctora-l.html

6d011000-fizika-mamandii.html

6d050700--menedzhment--.html

6d072600--zhel-nerksp.html

6data-output---contents.html